Toše Proeski, samo nekoliko dana uoči tragičnog kraja, pričao je sa novinarom Kurira o sebi, prijateljima i životu. Iskren do naivnosti, tvrdio je da se prijatelja nikada ne bi odrekao, kako ne bira prečice i zaobilaznice do popularnosti i koliko toga duguje drugima, roditeljima pre svega. Uzdržano je govorio o planovima, ne zato što ih nije imao već zato što je verovao da život treba živeti dan za danom, bez uzleta i padova, sa hrišćanskim vrednostima, nadahnuto.
Kakvi su vaši utisci posle koncerta na gradskom stadionu u Skoplju 5. oktobra?
- Koncert je najveći i najlepši poklon koji su mogli da mi prirede moji poklonici. Svaka publika zaslužuje da im daš celog sebe, ali kada pevaš pred nekim ko te doživljava kao rođenog, to je poseban osećaj. Ne postoje reči kojima bih se zahvalio svojoj publici. Nakon koncerta ne mogu sve da pretočim u jasne slike, toliko su jake emocije, ali znam da je ovo bilo neverovatno stapanje energije.
Da li ste zadovoljni prodajom i prijemom novog albuma kod publike?
- Album je izašao u avgustu. Mnogi poznavaoci prilika na tržištu tvrdili su da je to loš tajming, jer je to period godišnjih odmora, i da će prodaja ići slabo. Zlatan tiraž već imam na skoro svim tržištima, što me posebno raduje. Publika već zna tekstove pesama, tako da sam veoma zadovoljan.
Kako ste reagovali na vest da je vaša menadžerka Ljiljana Petrović optužena za utaju poreza?
- To je vest plasirana u samo jednom mediju. Nedolično, posebno što je lansirano nakon humanitarnog koncerta koji je ona organizovala sa Ministarstvom obrazovanja. Meni je najvažnije da moja publika zna da napravi razliku između istina i laži, tako da ne bih morao uvek da se pravdam. Ljilju suviše dugo poznajem i znam da je teško da se bori sa svim što je okružuje i što nas prati. Svoju saradnju sa njom nikad neću prekinuti, a ako bi se ikad nešto i desilo da moramo da prestanemo da sarađujemo, sigurno bi ostali najveći prijatelji. Nikada se ne bih odrekao prijatelja, bio bih uvek uz njih, u dobru i u zlu. U dobru da se radujem uspehu, u zlu da pomognem.
Oko vašeg učestvovanja na Evroviziji bila se podigla velika medijska prašina. Kako sada gledate na to i da li ćete se opet prijaviti za takmičenje?
- Znam samo da sam imao ogromnu podršku svog naroda, svojih saradnika i pre i posle Evrovizije, na čemu sam im zahvalan. Evrovizija je uvek izazov i, ako je situacija takva da imam pesmu u koju verujem, verovatno bih se opet prijavio.
Da li ste trenutno u emotivnoj vezi sa nekim?
- Najbitnije mi je da sam srećan i da mi je život ispunjen.
U nekim gej zajednicama na vas gledaju kao na gej ikonu. Kakav je vaš stav o tome, da li vam to smeta?
- Nisam to primetio i ne krećem se u takvim krugovima da bih mogao to da primetim. Smatram da ti ljudi ne mogu da mi smetaju pošto mi se ne mešaju u život. U svakom slučaju, svako ima pravo da bira svoju ikonu. Za mene postoji samo jedna ikona - Bog!
Kakvi su vaši planovi za budućnost ukoliko uspete da se probijete na svetskom tržištu?
- U mom životu velike promene neće biti. Nastaviću da bavim onim što najviše volim, muzikom, poštovaću svoju publiku, koja me je dovela do toga. To mi je dovoljno. I, da, pomagaću kome budem mogao. Meni je nezamislivo da neko ko može da nešto pruži onima koji imaju malo ili nimalo, zatvara oči i ne pruža ruku.
----------------------------------------------------------------------------------------
PREDSKAZANJE
U filmu koji je emitovan na RTV Pink pevač Toše Proeski, ne sluteći nesreću, podvlači crtu pod urađeno i proživljeno
U nedavno snimljenom dokumentarnom filmu o Tošetu Proeskom, koji je RTV Pink emitovao u znak sećanja na velikog umetnika, prvi put prikazan je njegov dom, manastir o čijem se obnavljanju starao, škola u čijim klupama je proveo „najlepše doba“. Roditelji, sestra, prijatelji iskreno, unapred lišavajući se atributa sveznajućih, govorili su toplo i iskreno koliko je bio veliki u svojoj jednostavnosti. Toše je sam, nenametljivo i nepretenciozno, pričao o Bogu, religiji i ljudima. Jer to je bio njegov svet i on u njemu. Ništa od onog estradnog bleštavila koje nas zaslepi na trenutak, ali ostavi netaknutim i praznim. O neprebolu za mladićem koji je glasom grejao naša srca moći ćemo da pričamo tek kada se uskovitlane emocije stišaju u svima nama. O tome kako je 26-godišnjak učio hrišćanskoj ljubavi, humanosti i čovečnosti mogli smo videti na pokretnim slikama. Nakon gledanja, jasno je kako je neko za nepune tri decenije uspeo da uđe u legendu i nastavi da sija u sazvežđu zvezda neprolaznog bleštavila.
- Svaki kadar ovog filma bolno je podsećanje na Proeskog i potresno svedočanstvo koliko toga je mogao i umeo, šta je uradio, a šta tek nameravao. Ovo je pravi omaž jednoj karijeri, koja je prekratko trajala, ali je bila ispunjena delima, a ne rečima - izjavila je za Kurir PR RTV Pink Tatjana Vojtehovski.
Kako Kurir saznaje, film je samo nekoliko dana pre fatalne nesreće u kojoj je život izgubio Toše Proeski u RTV Pink donela njegova menadžerka Ljiljana Petrović. Namera je bila da se u sklopu promotivne kampanje dočara veliki pevač kao kompletna ličnost, koja o svom humanitarnom radu ne udara u talambase i ne skriva zahvalnost maloj sredini koja ga je iznedrila. Autor filma Ognen Nedelkovski u razgovoru za Kurir, još uvek potresen, prisećao se rada na snimanju. U delu koji je Pink emitovao, u drevnom gradiću Kruševu, iz koga pogled puca na Pelagonijsku kotlinu, prepliću se utisnuti tragovi vremena, prošlost i sadašnjost, dok o budućnosti govori sam Toše. Onoj lepšoj, jer on je samo tako i činio.
- Sve je autentično. Ništa nismo morali da pripremamo, ode ispevamo ili nekim retušem ulepšavamo. To je bio Toše, ta dobrota makedonske stvarnosti, sin, brat, prijatelj i vernik. Ono što je uradio nadići će vreme i prostor u kome je nastalo, a o tome ćemo suditi tek kada vreme prođe, jer sada možda više odzvanjaju taktovi pesama i slika se sužava na binu. Ali, i njegova duša i pojava bili su široki i sveobuhvatni. Pomoć je davao ne očekujući ništa zauzvrat - objašnjava Nedelkovski.
Kako saznajemo, kompletan materijal biće reprizno emitovan.
- RTV Pink će i na taj način čuvati sećanje na pevača koji je obeležio jedno vreme - rekla je Vojtehovski.
U Tošetovoj rodnoj Makedoniji emitovana je dokumentarna serija od osam polučasovnih epizoda, u kojima se tematski obrađuju pojedina poglavlja iz života i rada najpopularnijeg pevača.
Pamtiće "momče Makedonče" svi, ponajviše njegovo Kruševo, gde je na snazi trodnevna žalost. Centralni trg u ovom gradu zvaće se – Toše Proeski. Njegovo ime verovatno će nositi i muzička škola u Bitolju, gde je naučio prve note, kao i nova sportska hala u školi “Rajko Žinzifov” u skopskom naselju Butel. Putovaće slika pop zvezde svetom. Jer, jedna poštanska marka biće štampana sa likom pevača.
U smrskanom automobilu “folksvagen tuareg”, koji je najpre udario u kamion, a zatim i u zaštitnu ogradu, bio je vozač Georgije Georgijevski (32) i menadžer umetnika Ljiljana Petrović (49). Oni su preživeli nesreću.
Pojavilo se hiljadu pitanja – zašto se zaštitni jastuk ispred sedišta suvozača gde je Toše sedeo, nije otvorio, koliko je brzo vozio Georgijevski (nezvanične procene oko 150 kilometara na čas), da li je zaspao pred volanom... A, sva traže isti odgovor: ”Ko je kriv”?
Županijsko državno tužilaštvo u Slavonskom Brodu podnelo je protiv Georgijesvkog krivičnu prijavu, koja ga sumnjiči da je izazvao saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom. Postupak će se voditi pred makedonskim sudom. U medijima se pojavila informacija da je vozač kada je saznao da je Toše mrtav, pokušao da skoči sa drugog sprata bolnice u Novoj Gradiški i tako se ubije. Međutim, hrvatski novinari navode da to nije tačno, a nema ni potvrde iz policije. Georgije Georgijevski će već u subotu biti prebačen u Makedoniju. Pevač i vozač, kojem je utvrđeno da nije imao alkohola u krvi, bili su dobri prijatelji.
- Toše nam je bio kao sin, a i moje dete je to isto za Tošetove roditelje – kaže Vele Georgijevski, otac vozača. - Poslednjih pet, šest godina bili su nerazdvojni. Nije moj sin radio kod Tošeta, nije mu bio službeni vozač, nego prijatelj. Nisu se razdvajali ni na odmorima, koncertima, snimanjima... Poslednji put su se javili u ponoć, pred polazak za Zagreb.
Dok u Kruševu, Skoplju, Prilepu, Gostivaru, Strumici, Štipu...još gore sveće, u Makedonskoj ambasadi u Beogradu i dalje se ispisuju stranice knjige žalosti. Za sada ima oko deset hiljada poruka. U pozadini prostorija ambasade neprestano se čuje anđeoski glas. Upisali su se pevači Romana, Goca Tržan, Zafir Hadžimanov, Bisera Veletanlić, Ivan iz grupe “Legende, Nikola Rokvić, Dušan Svilar...
- Tvojom beskrajnom dobrotom iskreno si nas voleo, neizmerno pomagao, naučio si nas da volimo, da se poštujemo... Mnogo si učinio za Kruševo, nikada te nećemo zaboraviti... Bio si dečak sa posebnom zvezdom, kojeg su svi voleli. Spojio si sve prostore Balkana – nižu se poslednje poruke u makedonskim knjigama žalosti.
Forumi su blokirani, na sajtove o pevaču teško se ulazi. Samo na internet stranici "Novosti" bilo je više od 200 komentara na tekstove o Proeskom.
Pevač Toni Cetinski, koji ga je zvao bratko, posvetio mu je pesmu "Ostavi svetlo na putu...". A, jedan od Tošetovih drugara, rekao je: "Kada neko umre, za njega se kaže sve najlepše. A, ovaj dečko je stvarno bio dobar"...
MUZEJ
TOŠETOVA devojka, rukometašica Andrijana Budimir, predložila je da se u Kruševu otvori muzej nastradalog pevača. U njemu bi se nalazila priznanja, nagrade, trofeji, zahvalnice za humanitarni rad, lični predmeti, gitare, pokloni koje je dobijao od obožavalaca, foto, audio i video zapisi sa njegovih nastupa...
BROJKE
U STRADANJE Tošeta umešala se i numerologija. Makedonski mediji su sabiranjem cifara pevačevog datuma rođenja došli do brojke - 26. Isto su dobili i sabiranjem sa godinama njegovih saputnika.
KONCERT
"OSTANI zauvek nasmejan Toška, uvek ćeš ostati ostati u mom srcu. Tvoj Simonče" - napisao je makedonski pijanista Simon Trpevski, upisujući se u knjigu žalosti u Ambasadi Makedonije u Londonu. Tri sata kasnije održao je veliki koncert u čast prijatelja.
- Sve što je Tošetovo, video i audio, prodaje se odmah - kažu u “Jugotonu” u Skoplju.
Iz produkcijskih kuća Srbije, Hrvatske, Makedonije sa kojima je popularni pevač, rođen 25. januara 1981. godine u Kruševu, sarađivao najavljeni su novi tiraži.
Uvek nasmejani momak, čije je ime Todor (dar Božji), karijeru je počeo sa 16 godina, pobedom na “Melfestu”. Životni moto mu je bio: “Sve je u Božjim rukama”. Možda je poneko pokušao da mu oduzme titulu “momka bez poroka”, ali to nikada nikome nije pošlo za rukom. Bio je obrazovan pevač. Završio je Muzičku akademiju u Skoplju, odsek solo pevanje. Nije mu se ostvarila želja da zapeva u milanskoj Skali, ali jeste da sarađuje sa Pavarotijem, Braunom Lin-
gvistonom, basistom Tine Tarner, Endijem Rajtom, kompozitorom “Simpli reda”, Vejnom Hektorom, koji je radio za Majkla Boltona... Pesme na engleskom snimane su u Londonu, ali ih javnost još nije čula.
Bio je vernik i humanitarac. Kada je objavio album “Pratim te”, pitali su ga - koga. Sudbinu, put ka uspehu ili neuspehu, ono što mi je namenila, odgovorio je.
Sve plišane igračke koje su ga pogađale na binama koncerata širom sveta, davao je nezbrinutoj deci. Bolesne mališane je obilazio na lečenju, davao novac njihovim porodicama.
- Ja sam zaista krajnje običan momak, samo imam sreće da pevam malo lepše od većine njih - govorio je u intervjuima, kada je počinjao, ali i kada je stigao do vrha.
- Najveći trač koji sam čuo o sebi je da se zabavljam sa Andrijanom. Pevao sam na proslavi, jer su devojke osvojile titulu evropskog prvaka, ona mi je prišla, novinari su to snimili i priča je krenula - govorio je Toše 2002. godine.
A, ljubav je stvarno počela. Strasna, ponekad burna. Pričalo se da su zbog ljubomore leteli i telefoni. Onda je, za trenutak prestala. U poslednje vreme ponovo su bili par, živeli zajedno u Skoplju, planirali venčanje u manastiru svetog Preobraženja koji se gradi iznad Kruševa, između ostalog i donacijama Proeskog. Letovali su zajedno u Izraelu.
O svojoj vezi oboje su ćutali. Zbog marketinga ili ne, ali retko su se i pojavljivali zajedno.
Ali, baš ona “ima neka tajna veza” uvek je bila tu negde. U vreme pauze, između dva zabavljanja, u jednom intervjuu pitali su ga: “Kako je Andrijana?”. Toše je rekao: - Dobro je, nismo u vezi. Ali, nikad se ne zna. Možda ona jednog dana bude Andrijana Proeski.
SVETAC
MAKEDONSKA pravoslavna crkva razmatra mogućnost da Tošeta Proeskog proglasi za sveca, na zahtev velikog broja vernika.
- Još kao dečačić sa desetak godina pomagao je u kopanju i prevozu kamena za početak podizanja manastira svetog Preobraženja - rekao je Šupe Taleski, koji je inicirao izgradnju manastira. - Pevao nam je “Kaži Rajne, kaži dušo”. Pomagao je i ranije, a planirao je da finansira izradu ikonostasa.
Inače, piše se i da je Toše pred polazak na put tražio od parohijana da mu osvešta automobil, što je i urađeno.
Kada je 2004. godine krenuo u Tursku da predstavlja Makedoniju na “Evroviziji”, sa pesmom “Lajf” ili “Ti si anđeo”, rekao je: “Nadam se da će ih naša muzika rasturiti.” Mislio je na pevače s prostora bivše Jugoslavije. Iste godine postao je i ambasador dobre volje UNICEF za teritoriju Balkana.
Malo se znalo o tome da je momku koji je proglašen počasnim građaninom Makedonije rok bio najveća ljubav.
- Pošao sam za nekom drugom muzikom, ali se sada približavam ostvarenju sna - govorio je nedavno Toše, koji je počeo da naginje tvrđim notama.
Nije se svađao, važio je za kulturnog i lepo vaspitanog momka. Kolege su ga uglavnom volele. Ili, bar nikada ništa ružno nisu rekle o njemu. Jedini sukob imao je sa menadžerom Ganetom Pecikozom oko organizacije koncerta u Beogradu. Čak i tada, kada su pale teške reči, Toše je džentlmenski prepustio da se sve rešava na nivou menadžera. Njegovo je, kazao je, samo da peva. To je i radio, od jutra do mraka. Čitavog života. Išao je u muzičku školu u Bitolju. Pevušio čak i kada je hodao ulicom.
- Kod mene u porodici svi imaju sluha, mama, tata i sestra - pričao je Toše. - Bili smo mnogo siromašni. Otac me je pogurao ka ovoj profesiji. Drago mi je što ja danas mogu da pomažem njima.
Da nije zarađivao od mikrofona, bio bi sportista. Trenirao je odbojku i kik boks. Nije voleo alkohol, ali priznao je da ume da padne u sevdah.
- Uz “Nesanicu” lomim čašu u kafani. Ma, ceo servis - pričao je u jednom od intervjua. - Obožavam ovu pesmu i Nikolu Koja, koji je peva u filmu.
Pevao je o ljubavi i živeo svoju sa Andrijanom Budimir. Kažu da je baš ona sa Tošetom putovala do Srbije, gde je ostala kod svoje porodice. Poželela mu je srećan put ka Zagrebu. I poljubila ga. Poslednji put.
Njegova kuća bio ceo Balkan. Snimio pesmu iz filma “Ivkova slava”
VOZAČ STIŽE U PONEDELJAK
SKOPLjE čeka dolazak vozača “folksvagena tuarega” Georgija Georgijevskog iz bolnice u Novoj Gradiški. Njegovom prebacivanju isprečila se papirologija. Nije bio osiguran, pa Zdravstveni fond Hrvatske traži garancije da će lečenje biti plaćeno. Njegovi drugari sakupljaju novac, pa se pretpostavlja da će već u ponedeljak biti u Skoplju. Mnogi će hteti da mu postave gomilu pitanja. A, Georgijevski je u šoku, jer je izgubio čoveka kojeg je smatrao bratom.
- Pre odlaska u Zagreb spavao je samo sat vremena - tvrde njegovi prijatelji. - Po svaku cenu hteo je da pomogne Tošetu.
Ne seća se ničega, osim trenutka kada je udario glavom u staklo. I stalno pita: “Šta će mi život kad nema Tošeta?”
OPREMA
DžIP kojim je putovao Proeski bio je opremljen savremenom elektronikom, ali i dalje nema odgovora na pitanje zašto se zaštitni jastuci nisu otvorili. Zato je zatraženo dodatno veštačenje kola. Automobil je imao i prednje skeniranje u slučaju najave sudara. Ako se kola suviše približe drugom vozilu, sledi vizuelno i zvučno upozorenje. Sledi laka priprema do snažnog kočenja. Međutim, neophodno je da vozač stavi nogu na kočnicu. Ali, nije, što ne isključuje mogućnost da je Georgijevski zaspao za volanom.
Živeo je za to da sačeka obnovu manastira Sveto preobraženje iznad rodnog Kruševa, čiji je darodavac bio.
- Samo da dočekam da se izgradi ikonostas. Ništa me drugo ne zanima - pričao je prijateljima.
Uvek je govorio da je "sve u božjim rukama". Kuće, automobili, stanovi - za njega nisu imali veliku vrednost. Tošetov dom u rodnom Kruševu, gde žive njegovi roditelji, Nikola i Dominika, isti je kao kada je kao dečak otišao u Srednju muzičku školu u Skoplju. U više navrata je izjavljivao da mu je najlepše baš ovde, u skromnoj porodičnoj kući. Godinama je živeo teško, kao podstanar sa cimerima.
Baš zato, makedonska javnost, zasula je osudama novinare koji su počeli da objavljuju imovinsku kartu Tošeta Proeskog, do detalja opisujući izgled i vrednost svega.
- Zašto ne pričaju šta političari imaju, nego licitiraju da je Toše imao vilu, nekoliko stanova i automobila. Pa, čak i navode koliko je unutra bilo soba, kupatila, bazen - pitanje je koje se često postavlja.
A, koliko je bio skroman govori i to da je Toše ličio na svakog momka iz komšiluka. Nije imao stalnog vozača, frizera, stilistu, tim koji bi ga stalno pratio... O telohraniteljima nije hteo ni da čuje.
Skoplje je obožavao. Kada mu je gradonačelnik Rijeke ponudio ključeve od stana, Toše se ljubazno zahvalio i odbio.
Kao što nije znala o humanitarnom radu pevača, javnost je nagađala i o njegovoj ljubavi sa rukometašicom Andrijanom Budimir. Mediji su čak počeli da spekulišu da je navodno izbačena iz stana u kojem su živeli, da je Tošetova vila zapečaćena. Policija je sve demantovala.
- Ne čita novine i ne gleda televiziju - rekla je za skopski dnevnik "Vest" Milena Budimir, Andrijanina majka. - Sve njene stvari su u Tošetovom stanu, no, to je u ovoj situaciji najmanje važno. Moja kćerka ima pravo na svoju tugu i zato je, molim vas, ostavite. Ne zbog nje, nego zbog Tošeta. Ona se priprema da dođe u Kruševo na pomen, i želi mir.
Predlozi šta će sve nositi ime - Toše Proeski ne prestaju da stižu. U pitanju su trgovi, škole, sportski klubovi, sale... Sigurno je da će svaka sledeća pobeda odbojkaškog kluba "Sinalko" u Kruševu biti posvećena njemu. Jer, samo dan pred polazak u Zagreb, Toše je, u dresu sa brojem devet, odigrao svoj poslednji meč.
VOZAČ U SKOPLJU
VOZAČ kobnog automobila Georgije Georgijevski (32) stigao je u Skoplje. Smešten je u neki od blokova skopskog Kliničkog centra, ali se pouzdano ne zna u kojoj bolnici. U teškom je psihičkom stanju zbog gubitka prijatelja. Zahtevao je od lekara da mu se zaštiti privatnost. Od osoblja bolnice u Skoplju moglo se čuti samo da je "pacijent dopremljen preko sporednog ulaza, da bi se zaštitio od novinara i kamera". Vozač je bolnicu u Novoj Gradiški napustio u nedelju u pratnji medicinske ekipe iz Skoplja, sa makedonskim ambulantnim vozilom i uz policijsku pratnju do hrvatsko-srpske granice. Iz Hrvatske se još očekuju rezultati veštačenja olupina automobila "folksvagen tuareg".
Sve plane za desetak minuta, kažu trgovci, koji stoje na trgu u Skoplju, ali i po ostalim gradovima.
A, baš protiv piraterije Toše se godinama borio, pa čak i u stripu, gde je junak inspirisan njegovim likom.
Trgovinsku “žetvu” niko ne kontroliše. Za korišćenje brenda Tošeta Proeskog potrebno je odobrenje Ministarstva finansija, uz prethodnu saglasnost roditelja poznatog pevača.
- U narednih 75 godina reizdavanje i obrada njegovih pesama moguća je samo uz dozvolu roditelja Proeskog – kaže Vančo Damjanski iz Agencije za zaštitu industrijske svojine. - Posle toga, njegova dela postaće opšte dobro, ali i dalje uz naglasak da su u pitanju pesme Tošeta Proeskog.
Njegove dela, sigurno je, živeće zauvek. Od prvog do poslednjeg. Od “Ostani do kraja”, koje ga je na Skopskom festivalu 1998. godine uvelo u svet poznatih, pa do himne “Makedonija navija za vas”, koju su navijači čuli tek posle njegove smrti na utakmici domaćih fudbalera sa reprezentacijom Andore.
Još kao dečak 1992. godine, pojavio se na festivalu "Zlatni slavujčić". Na vlaškom jeziku pevao je "Ja sa dedom".
I dva puta je pobedio na "Melfestu", takmičenju tinejdžera. Prvi album “Negde u noći”, izdao je 1999. godine, kada je održao koncert na skopskom klizalištu, ispod tvrđave Kale. Posle materijala “Sin božji”, četiri dana zaredom punio je Univerzitetsku salu u prestonici Makedonije. Nikada nije voleo da peva za političare.
- Nisam nastupao na predizbornim skupovima po Makedoniji. Estradne zvezde ne bi trebalo da se petljaju u politiku, jer to može pogubno da se odrazi – govorio je Toše.
Po mnogo čemu bio je prvi. Toše je prvi makedonski pevač koji je napunio najveći stadion u Makedoniji – Gradski u Skoplju. Prvi je izvođač koji je pobedio na Radijskom festivalu u Hvaru a da nije bio Hrvat. I najmlađi koji je napunio "Beogradsku arenu".
- Moram da vam opišem kako se osećam. To je kao da imate nešto drago što se plašite da izgubite. Nikad mi se ovo nije desilo. Koncert još nije ni počeo, a ja se bojim da ga završim. Zahvaljujući ovoj noći, živeću od sećanja deset godina – govorio je nekoliko minuta pred izlazak na scenu.
Izdao je i album “Pratim te”, ali i “Božilak”, sa obradama starih makedonskih pesama. Kažu da niko od njega bolje i emotivnije nije pevao “Zajdi, zajdi”...
PORUKA ANDRIJANI
Po jednoj varijanti, Toše Proeski je vozio svoj džip od Skoplja do srpsko-hrvatske granice. Zatim je volan prepustio Georgijevskom. Andrijani je poslao poruku za prijatan san i zaspao na suvozačevom sedištu...
GOTOV IZVEŠTAJ
VOZAČ Georgije Georgijevski izašao je iz Traumatološke klinike na kućno lečenje. Ima povrede vratnih pršljenova i oka. I dalje je u teškoj psihičkoj krizi. Ovih dana u Makedoniju će stići kompletan izveštaj sa nesreće kod Nove Gradiške. Georgijevskog optužuju da je izazvao nesreću sa smrtnim posledicama. Ako ga proglase krivim, sledi mu kazna od jedne do deset godina zatvora.
- Time bi se smirile unutrašnjopolitičke strasti oko problema sa imenom, a i put Makedonije ka članstvu u Evropsku uniju i NATO bio bi olakšan – pišu skopski mediji.
Skopska štampa prenela je ispovest Andrijane Budimir.
- Mnogo smo želeli decu – rekla je Tošetova devojka zagrebačkom "Nacionalu". - Ali, zbog njegove karijere to u ovom trenutku nismo mogli da ostvarimo. Nekoliko dana uoči nesreće, bili smo u kafiću, gde mi je Toše pevao pred svima, a na kraju je rekao: "Još godinu dana i želim da mi rodiš dete." Ne sećam se kada sam u životu bila srećnija.
Potvrdila je da je menadžerka Ljiljana Petrović smatrala da za Tošetovu karijeru nije dobro otkrivati njihovu ljubav.
- Ćutala sam, krila našu vezu od medija – rekla je Andrijana. - Ni za koga ne želim da kažem ništa loše. Slika u javnosti bila je sasvim drugačija. Ljiljana jedino mene nije mogla sasvim da otrgne od Tošeta. Sada će se ionako mnogo stvari saznati. Ona nikada nije bila njegova druga majka.
Govorila je i o Georgiju Georgijevskom:
- Bili su nerazdvojni drugari. Ubeđena sam, da je mogao da bira, pre bi sam otišao u smrt, nego što bi to dozvolio Tošetu. Voleo ga je kao brata.
- Otišao sam da vidim u šta verujem. Tamo mi se vera učvrstila. Isus je razapet na krst zbog ljudi. I danas, dobre i uspešne, njihovi najbliži razapinju. To se svima nama dešava. I meni. Ali, nisam razočaran. Smatram da je to u ljudskoj prirodi. Trudim se da im dam do znanja da ne treba da slede primer ljudi koji su izdali Isusa. A, kvalitetni ljudi koji odskaču bivaju razapeti. Umetnici, sportisti. Čekamo da se prvo proslave u svetu, pa tek onda mi ovde priznamo da su zaista nešto posebno. To se redovno dešava.
Na pitanje: Umete li da praštate? - odgovorio je:
- Opraštam svima koji me povrede. Ako je mogao Isus zašto ne bih i ja, koji sam niko i ništa.
DODATNO VEŠTAČENJE
IZVEŠTAJ o nesreći kod Nove Gradiške konačno je završen. Georgije Georgijevski vozio je brzinom od 171 kilometar na čas. Džip je bio tehnički ispravan. Ne objašnjava se zbog čega se vazdušni jastuci nisu otvorili, ali se nagađa da je razlog bočni udar u kamion, a ne direktni. Ne navodi se ni to da li su putnici bili vezani.
Porodica vozača, koji je na kućnom lečenju, traži dodatno veštačenje, jer nije utvrđeno da li su na prikolici kamiona radila štop svetla.
PORODICA
TOŠE je najviše voleo da odlazi u porodičnu kuću u Kruševo. Ovde je često najbližima svirao gitaru, ocu Nikoli i majci Dominiki. Posebno mesto u njegovom životu zauzimali su sestrići - sinovi njegove sestre Dore.
Kada je sa Gocom Tržan snimio "Hiljadu i dvesta milja", pitali su ga: "Zbog čega biste ih prešli?"
- Pa, zbog ljubavi, kao i svi ostali - odgovorio je on.
Na vest o smrti Tošeta, Goca Tržan je rekla:
- Bio je najbolji pevač na Balkanu. Uz to kulturan, lepo vaspitan, dobar čovek. Bio mi je kao mlađi brat.
S popularnom italijanskom pevačicom Đanom Nanini snimio je duet koji je publika čula na koncertu u Beogradu. O tome kako ih je "lagala mala" pevao je sa Tonijem Cetinskim.
- Bio je čovek kakvog nikada nisam upoznao, imao je ljubavi i dobrote za sve. Mlad, skroman, mudar, drag i dobar. Zvao sam ga bratko. Naša saradnja je bila plod prijateljstva a ne interesa. Nije bio samo veliki muzičar i pevač, već i čovek velikog srca - kazao je Cetinski.
Antoniji Šoli je u pesmi govorio: "Volim osmeh tvoj", a ona je posle njegove smrti kazala:
- Bilo je dovoljno da mu čujem glas i da mi se na licu odmah pojavi osmeh.
Bio je dobar domaćin kolegama koje su dolazile u Skoplje.
Tako je seo za klavir jednog kafića i zapevao samo za Cecu Ražnatović.
- Njegovo mesto će biti među anđelima u raju. Bili smo veliki prijatelji - kazala je ona.
Tošetov album koji je snimao u Engleskoj biće objavljen posthumno. Londonski menadžer Ričard Egler, s kojim je radio, kazao je da je bila privilegija znati tako
talentovanog i prijatnog čoveka.
- Koliko je puta trebalo da komponujem za njega, i sada mi je toliko žao što nisam. Izgubili smo božanstven glas i jednog divnog prijatelja - kazao je Georgiev. I, baš tako, lako, sa osmehom na licu, Toše je osvajao sve. Posle njegove smrti, na svim televizijama su se vrteli razni snimci sećanja. I baš na svim, pevač se smeje. Tako će ga svi i pamtiti.
Govorio je da za njega nikada nije napisana autobiografska pesma, ali da se trudio da bar jedan stih u svakoj bude takav. A, možda su i svi bili: "Jer, moj je život igra bez granica, umorna priča, trganje stranica, na kojima ništa ne piše...", "Napola duše živim ja, tu pokidat se nema šta...", "Šalji anđele čuvare svoje, jer je duša duše moje, brani je od zla, Bože, kad ne mogu ja..."
DOKUMENTARNI FILM
ZA svojih 26 godina Toše je uradio mnogo toga. Ispostavilo se - to je bilo sve. Čak je snimio i dokumentarni film.
U manastiru Sveto preobraženje Hristovo, iznad rodnog Kruševa, rekao je: "Ovde ću jednog dana da završim..."
(Kraj)
U smrt sa 171 kilometar na sat
Prevelika brzina vozila u kome je bio jedan od najpoznatijijh pop pevača Balkana Toše Proeski (26) od 171 kilometar na sat i malo rastojanje od kamiona, koji je bio ispred, glavni su razlozi za nesreću na autoputu kod Nove Gradiške u Hrvatskoj, utvrdio je saobraćajni veštak inženjer Darko Konjević, koga je angažovalo hrvatsko pravosuđe.
Hrvatski veštak utvrdio je da se „folksvagen tuareg“, u kojoj je bio Proeski, kretao čak 41 kilometar na sat više od dozvoljene brzine, dok je kamion išao 85 kilometara na sat, neznatno brže od dozvoljene brzine za teretna vozila, prenosi hrvatski list „24 sata“.
Veštačenjem je utvrđeno da je „tuareg“ prvo udario u branik kamiona ispred sebe. Vozilo sa mladim makedonskim pevačem se zatim podvuklo pod kamion i udario u levu gumu. Tada je krov džipa u kojem je bio Toše Proeski udario u sanduk ispod kamiona. Upravo tada je Proeski, kako je utvrdio veštak Konjević, glavom udario u prednji deo krova i na mestu poginuo.
Konjević navodi u nalazu da su i vozač „tuarega“ Georgi Georgijeski i Proeski, koji je bio na mesu suvozača, bili vezani pojasevima. Prema njegovom veštačenju „tuareg“ ima čak sedam senzora koji aktiviraju vazdušne jastuke, i oni su bili potpuno ispravni, ali se jastuci u trenutku nesreće, ipak, nisu otvorili.
Konjević objašnjava da se vazdušni jastuci nisu otvorili, jer „tuareg“ nije udario u kamion i bankinu „podužnim nosačem“.
Hrvatski tužilac Stjepan Haramustek, međutim, izjavio je pre ovog nalaza veštaka da niko od putnika u džipu nije bio vezan sigurnosnim pojasevima i da se zato nisu otvorili vazdušni jastuci. Tužilac je naveo da je uslov da se jastuci otvore da putnici budu vezani i da se pritisne kočnica. Prema rečima Haramusteka makedonski pevač poginuo je kada su mu pukli vratni pršljenovi.
- Svi u vozilu su spavali (Georgijeski, Proeski, i na zadnjem sedištu Ljiljana Petrović, menažer mladog pevača). Najverovatnije niko od nije ni primetio kamion ispred. U trenutku udara, pri kojem je suvozačeva strana završila pod prikolicom kamiona, vozač se trgnuo, naglo skrenuo ulevo i udario u zaštitnu ogradu - kazao je Haramustek. On je naveo da je sedište na kome je sedeo Proeski bilo u uspravnom položaju, ali je usled udara puklo, prenosi „Jutarnji list“.
Rodbina vozača Georgijeskog, kako je najavljeno u Makedoniji, podneće zahtev za dodatnim veštačenjem da se ispita jesu li zadnja svetla na levoj strani kamiona, u trenutku nesreće, bila ispravna.
Inače, hrvtsko pravosuđe je ustupilo istragu Makedoniji. Vozač Georgijeski je pre četiri dana iz Hrvatske prebačen u Opštu bolnicu u Skoplju. Kako „Blic“ saznaje, makedonsko pravosuđe čeka da zvanično dobije nalaz hrvatskog veštaka da bi odlučilo koje će korake dalje preuzeti i da li će goniti vozača Georgijeskog. Najbliža rodbina poginulog pevača je još u šoku i za sada nisu izjašnjavali da li će pokretatai sudske postupke.
Poslednje što je Toše rekao:
„Princezo moja, mirno spavaj“
Dan nakon sahrane makedonske zvezde Toše Proeskog, u njegovoj porodičnoj kući u Kruševu novinari hrvatskog magazina „Ekstra“ razgovarali su sa njegovom devojkom Andrijanom Budimir, koja im je ispričala romantične trenutke njihove veze koja je pomno skrivana od očiju javnosti.
„Princezo moja jedina, lepo mi pajki, pa ću da te čuvam u snu. Sve ima smisla otkad si ponovo u mom životu. Volim te, lepo mi pajki“, sadržaj je jedne od poslednjih poruka koje je rukometašica Andrijana Budimir dobila od svog dečka, tragično preminulog 26-godišnjeg makedonskog pevača Tošeta Proeskog, koji je prošlog utorka poginuo u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Nove Gradiške. Toše Proeski vozio je automobil na putu prema Zagrebu, a nakon što je prošao granicu na Bajakovu, seo je na suvozačevo mesto, spustio ga i pre nego što je zaspao, nazvao je svoju devojku Andrijanu. Poželeo joj je laku noć i utonuo u san iz kojeg se više nije probudio.
Za makedonskim slavujem, kako su ga od milošte nazvali mediji, tuguje neutešna porodica, prijatelji, publika, ali i devojka o kojoj je javnost jako malo znala. Jedini i glavni razlog bila je odluka Tošine menadžerke Ljiljane Petrović, koja se tog kobnog dana takođe nalazila u smrskanom „tuaregu“. Ona je smatrala da je za njegovu karijeru bolje u javnosti stvoriti imidž slobodnog pevača.
U poslednjem intervjuu popularnoj makedonskoj televizijskoj novinarki Vesni Petruševskoj, samo nekoliko sati pre pogibije, na pitanje o privatnom životu odgovorio je: „Ja sam sam, usamljen. Plašim se, može biti zbog posla. Najgora fobija mi je da bi devojka bila sa mnom samo zato što sam Toše, a ne ono što jesam. Cenim prave vrednosti u životu. I moja bi devojka trebalo da ceni prave vrednosti, bilo to devojka s kojom sam u vezi ili prijateljica. U poslednje vreme puno se nagađanja o mom životu, ali odlučio sam da ne diskutujem o njemu. Andrijana Budimir se nije vratila u Makedoniju zbog mene, ona ima neke druge planove, ali smo u poslednje vreme puno zajedno kao prijatelji.“
Slika za javnost i prava realnost u ovom slučaju su potpuno različite. Andrijana Budimir bila je ljubav njegovog života, a ranije ove godine zbog Tošeta je prekinula ugovor sa španskim rukometnim klubom i preselila se u Skoplje, gde su živeli u njegovoj vili u naselju Zlokuće.
Godinu dana starija Andrijana rođena je u Osijeku, a za vreme rata preselila se u Beograd, gde je igrala u Crvenoj zvezdi, a kasnije u RK Napredak u Kruševcu. Početkom 2001. godine potpisala je ugovor s makedonskim Kometalom. Andrijana i Toše upoznali su se na velikoj proslavi u Skoplju kad je Komet osvojio Ligu šampiona 2001. Nakon tri godine veze, ponajviše zbog razdvojenosti i karijere jednog i drugog, Toše i Andrijana su prekinuli. Ona je otišla u Valensiju gde je sledeće dve godine igrala za spomenuti klub. Njen povratak u Skoplje nastavak je njihove velike ljubavi koja je igrom sudbine opet prekinuta.
Intervju je urađen dan nakon sahrane u porodičnoj kući u Kruševu, tačnije u pevačevoj sobi koja je bila pretrpana pristiglim telegramima i porodičnim slikama. Razgovor je tekao vrlo teško jer je Andrijana sve vreme plakala, bila je potpuno odsutna i vrlo je teško sklapala rečenice. Na razgovor je pristala jer, kako kaže, ionako nema više šta da izgubi: „Izgubila sam sve što sam imala. Sad je ionako sve svejedno.“
23.10.2007.
Izvor: PRESS
TOŠE U SMRT SA 171 NA SAT!
Istraga potvrdila: Proeski poginuo usled preloma vratnog pršljena, zbog prevelike brzine od 171 km/h i činjenice da su vozač i oba putnika najverovatnije u trenutku udara spavali
 |
Toše Proeski poginuo je već u trenutku udara u kamion usled preloma vratnog pršljena, prevelike brzine i činjenice da su vozač i oba putnika najverovatnije u trenutku udara spavali, tvrde hrvatski mediji, pozivajući se na izjavu državnog tužioca Stjepana Haramusteka.
 |
- Vazdušni jastuci se nisu aktivirali jer nijedan od putnika u automobilu nije bio vezan, što je uz kočenje jedan od preduslova za njihovo otvaranje - kaže hrvatski državni tužilac, i dodaje da je Tošetovo sedište bilo u uspravnom položaju, ali da je usled udara puklo. Iako nalaz veštaka još nije gotov, brzina kojom se kretao automobil, prema podacima slavonsko-brodske policije, bila je 171 kilometar na sat.
Teško povređeni Georgij Georgijevski, vozač „folksvagen tuarega" u kojem je poginuo Proeski, prebačen je sanitetskim kolima u Makedoniju. Glavna sestra na Odeljenju hirurgije Opšte bolnice u Novoj Gradiški, Maca Višić, potvrdila je da je Georgijevski sa njihovog odeljenja makedonskim ambulantnim kolima u nedelju ujutro odvezen u Skoplje, gde će nastaviti lečenje. Dodala je da je pacijent sve do odlaska odbijao bilo kakav kontakt sa javnošću i novinarima, ali je i demantovala pisanje štampe da je Georgijevski pokušao da se ubije.
 |
Šef novogradiške Opšte bolnice Igor Ferenčina potvrdio je da je Georgijevski odvezen u skopsku bolnicu u pratnji makedonskih lekara, a o njegovom odlasku bio je obavešten i županijski državni tužilac.
- Za mene je on slobodan čovek, jer smo odlučili da slučaj prepustimo makedonskom pravosuđu. Njegov je pasoš bio u policiji odakle je verovatno preuzet, i kada je vozilo stiglo po njega on je otišao - izjavio je Haramustek.
